BS predlaže do pet godina zatvora za javno veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca

Poslanik Bošnjačke stranke Jasmin Ćorović predložio je amandman na izmene i dopune Krivičnog zakonika Crne Gore. Njime bi se, prema dostupnom tekstu predloga, kažnjavalo javno veličanje, glorifikovanje, opravdavanje ili drugo afirmativno predstavljanje osobe koja je pravosnažno osuđena za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin. Kao primeri takvog predstavljanja navode se opisivanje osuđenog kao heroja, uzora, oslobodioca, branioca ili moralnog autoriteta. Predložena kazna za osnovni oblik dela iznosi od šest meseci do pet godina zatvora. Medijski izveštaji o amandmanu navode i strože kazne za pojedine kvalifikovane oblike, uključujući slučajeve u kojima bi delo bilo izvršeno zloupotrebom položaja, putem medija ili javno dostupnih digitalnih kanala. Precizan konačni tekst, međutim, može biti izmenjen tokom skupštinske procedure. Amandman je obrazložen tvrdnjom da važeći propisi jasnije sankcionišu negiranje ili opravdavanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali ne uređuju dovoljno precizno samo veličanje osoba koje su za takva dela pravosnažno osuđene. Ćorović je rekao da je cilj da se ukloni ta pravna nedoumica. O predlogu se razgovaralo na sednici skupštinskog Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu. Članovi odbora podržali su predlog izmena Krivičnog zakonika, čiji je deo i uvođenje krivičnog dela teškog govora mržnje. Ipak, prema dostupnim informacijama, odbor se o amandmanu BS nije konačno izjasnio, već je predviđeno dodatno razmatranje nakon pribavljanja mišljenja Evropske komisije.

Potvrđeno je da je Bošnjačka stranka podnela amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Crne Gore. Potvrđen je i predloženi raspon kazne od šest meseci do pet godina zatvora za javno veličanje ili afirmativno predstavljanje pravosnažno osuđenih za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin. Potvrđeno je i da predlog nije isto što i važeći zakon. U dostupnim skupštinskim i medijskim izveštajima nema potvrde da je amandman usvojen na plenumu, proglašen ili objavljen kao deo Krivičnog zakonika. Ministar pravde Bojan Božović rekao je da o predlogu treba razgovarati sa Evropskom komisijom pre konačne odluke. Važna pravna razlika je u tome što se predlog odnosi na osobe pravosnažno osuđene za navedena dela. To znači da sama politička, medijska ili javna tvrdnja da je neko ratni zločinac ne bi bila dovoljna za primenu ove odredbe; status osuđenog morao bi da bude zasnovan na pravosnažnoj presudi.

Nema potvrde da će amandman biti usvojen u predloženom obliku. O njegovoj podršci u Skupštini Crne Gore vladajuće partije se, prema dostupnim izveštajima, nisu konačno izjasnile. Postoji i proceduralna neizvesnost: odbor je podržao predlog izmena Krivičnog zakonika, ali je odlučivanje o amandmanu BS ostavljeno za naknadnu fazu, uz očekivanje mišljenja Evropske komisije. Zbog toga nije tačno predstavljati ovu inicijativu kao već uvedenu zabranu ili kao meru koja već predviđa hapšenja i zatvorske kazne. Dodatno, javno dostupni medijski izveštaji razlikuju se u nivou detalja o strožim kaznama za kvalifikovane oblike. Konačan tekst amandmana i njegovo pravno tumačenje treba vezivati za zvanični skupštinski dokument, a ne samo za naslove ili sažete medijske formulacije.

Predlog otvara pitanje granice između slobode izražavanja i javnog veličanja osoba koje su pravosnažno osuđene za najteže međunarodne zločine. Njegov potencijalni domet bio bi širi od kažnjavanja negiranja genocida ili ratnih zločina, jer bi obuhvatio i afirmativno predstavljanje osuđenih osoba kroz govore, objave, simbole, javna okupljanja i druge oblike javne komunikacije, ukoliko takvo ponašanje bude precizno obuhvaćeno konačnim tekstom zakona. Za primenu bi bila važna jasna definicija toga šta predstavlja „veličanje“, kao i razlikovanje kažnjivog afirmativnog predstavljanja od istorijskog, novinarskog, akademskog ili kritičkog pominjanja neke osobe. U suprotnom, norma bi mogla otvoriti dodatne sporove oko pravne sigurnosti i granica krivične odgovornosti. Politički značaj predloga je i u tome što se Crna Gora nalazi u procesu evropskih integracija, pa će usklađenost odredbe sa evropskim standardima, uključujući slobodu izražavanja i princip zakonitosti, biti deo daljeg razmatranja.

Sledeći korak je pribavljanje mišljenja Evropske komisije i nastavak razmatranja amandmana u skupštinskim radnim telima. Nakon toga, o amandmanu bi trebalo da se izjasne nadležni odbori i Skupština Crne Gore u okviru glasanja o izmenama Krivičnog zakonika. Ako amandman bude prihvaćen, tekst bi i dalje morao da prođe završne zakonodavne korake, uključujući proglašenje i objavljivanje pre stupanja na snagu. Tek tada bi tužilaštvo i sudovi mogli da ocenjuju konkretne slučajeve prema novoj odredbi. Do konačne odluke, najpreciznije je govoriti o predlogu Bošnjačke stranke, a ne o već važećoj kaznenoj meri. Takođe, eventualna odgovornost u pojedinačnom slučaju zavisila bi od dokaza, pravne kvalifikacije dela i odluke suda.