Optužnica protiv osmorice u Crnoj Gori: Tužilaštvo ih tereti za šest ubistava i osvetu u kriminalnom ratu

Prema izveštaju objavljenom 15. septembra 2026. godine, optužnica je podignuta protiv Stefana Đukića Mandića, Stefana Jankovića, Vuka Lakićevića, Lazara Klakora, Tripa Ivovića, Stefana Mićića, Predraga Đuričkovića i Mališe Bubanje. Terete se za stvaranje kriminalne organizacije, kao i za učešće u nizu ubistava koja su, prema tužilačkoj verziji događaja, bila povezana sa sukobima suprotstavljenih kriminalnih struktura. U medijskom izveštaju navodi se da je grupa delovala u organizaciji ili uz podršku pokojnih kriminalnih vođa Alana Kožara i Mileta Radulovića, poznatog kao Kapetan. Međutim, iz dostupnog materijala nije jasno da li se njima u ovoj konkretnoj optužnici pripisuje formalna uloga organizatora, niti koje su tačno radnje stavljene na teret svakom od osmorice. Među žrtvama se, prema istom izveštaju, pominje i Ilija K. Tužilaštvo navodno smatra da su ubistva izvršena iz osvete prema suparničkoj kriminalnoj organizaciji, uz element koristoljublja. To su tvrdnje iz optužnice, a ne pravosnažno utvrđene činjenice. Podizanje optužnice znači da je tužilaštvo, nakon istrage, ocenilo da postoji dovoljan stepen sumnje za pokretanje sudskog postupka. Optužnica sama po sebi ne znači da su okrivljeni krivi, niti da je sud već prihvatio sve činjenične navode tužilaštva.

Potvrđeno je da crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo u predmetima organizovanog kriminala podnosi optužnice Višem sudu u Podgorici, koji potom odlučuje o njihovoj potvrdi i daljem toku postupka. Zvanična saopštenja tužilaštva u sličnim predmetima izričito naglašavaju pretpostavku nevinosti i razlikuju podignutu od potvrđene optužnice. U ovom slučaju, dostupni medijski navod potvrđuje da je optužnica podignuta protiv osam imenovanih osoba i da ih tužilaštvo povezuje sa stvaranjem kriminalne organizacije i šest ubistava. Za sada nije javno dostupna potpuna optužnica sa detaljnim opisom svih tačaka, uloga i dokaza protiv svakog pojedinačnog okrivljenog. Nije potvrđeno da je bilo ko od osmorice pravosnažno osuđen za navedena krivična dela. Takođe nije potvrđeno da je sud već potvrdio ovu konkretnu optužnicu, niti kada bi eventualno počelo suđenje.

Najvažniji navodi — da su osumnjičeni ubili šestoro ljudi, da su delovali kao deo grupe povezane sa Alanom Kožarom i Miletom Radulovićem i da je motiv bila osveta — potiču iz tužilačke verzije događaja prenete u medijskom izveštaju. Odbrana okrivljenih, njihovi procesni statusi i eventualno osporavanje dokaza nisu javno predstavljeni u dostupnim izvorima. Nije poznato da li se svih osam osoba tereti za svako od šest ubistava ili su im uloge različito određene. Nije poznat ni kompletan identitet svih žrtava, osim informacije da se među njima navodno nalazi Ilija K. Zbog toga broj ubistava i opis motiva treba predstavljati kao navode optužbe, a ne kao konačno utvrđene činjenice.

Predmet je važan jer se odnosi na navodnu seriju likvidacija povezanu sa dugotrajnim sukobima kriminalnih organizacija u Crnoj Gori i regionu. Takvi slučajevi često prelaze granice jedne države, uključuju više posrednika i oslanjaju se na komunikacije, finansijske tragove i iskaze svedoka saradnika ili drugih učesnika. Istovremeno, javnost mora razlikovati nekoliko faza postupka: policijska istraga i hapšenje ne znače isto što i optužnica; optužnica ne znači osuđujuću presudu; a prvostepena presuda ne mora biti pravosnažna. U ovom slučaju dostupne informacije govore o optužnici, ali ne i o sudski potvrđenoj krivici. Za razumevanje predmeta biće ključno da tužilaštvo i sud objave precizan činjenični opis: ko je navodno planirao ubistva, ko ih je izvršio, koji su dokazi prikupljeni i da li se pojedini navodi odnose na direktno izvršenje, pomaganje ili podstrekavanje.

Sledeći važan korak je odluka nadležnog suda o tome da li će optužnica biti potvrđena, vraćena na dopunu ili delimično odbačena. Ako bude potvrđena, predmet može preći u fazu pripremnog postupka i glavnog pretresa. Sud će zatim ocenjivati zakonitost i snagu dokaza, uključujući eventualne komunikacije, materijalne tragove, iskaze svedoka i finansijske veze. Odbrana može osporavati i samu optužnicu i način na koji su dokazi pribavljeni. Do pravosnažne presude osam osoba treba opisivati kao okrivljene ili optužene, a ne kao ubice. Za sada nema javno potvrđenih podataka o datumu početka suđenja, konačnoj kvalifikaciji svih dela ili ishodu postupka.