Presuda četvorici bivših lidera OVK u Hagu: Zašto se strahuje od posledica po bezbednost Srba na Kosovu

Specijalizovana veća Kosova zakazala su za 16. septembar u 10 časova objavljivanje prvostepene presude u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Četvorica optuženih terete se za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući progon, zatvaranje, druga nečovečna dela, mučenje, ubistva, prisilne nestanke, protivpravna hapšenja i surovo postupanje. Prema optužnici, navodni zločini počinjeni su između najmanje marta 1998. i septembra 1999. na više lokacija na Kosovu, kao i u Kukesu i Čahanu u severnoj Albaniji. Suđenje je počelo u aprilu 2023, a dokazni postupak završen je u decembru 2025. Tužilaštvo je izvelo najveći deo dokaza, dok su odbrane optuženih negirale krivicu i tvrdile da navodi optužnice nisu dokazani. O presudi odlučuje sudsko veće, a ne politički akteri, mediji ili javne procene. Do objavljivanja presude, sva četvorica se pravno smatraju nevinim. Uoči odluke, kosovska policija saopštila je da preduzima mere radi očuvanja javnog reda i mira. Mediji su izvestili o planovima za pojačano prisustvo policije, obezbeđivanje objekata od posebnog značaja i međunarodnih predstavništava, kao i o mogućim javnim okupljanjima u Prištini. Srpske političke i civilne organizacije pozvale su KFOR i Euleks da dodatno obrate pažnju na sredine u kojima žive Srbi.

Potvrđeno je da je izricanje prvostepene presude zakazano za 16. septembar 2026. godine u Hagu. Potvrđeno je i da se postupak vodi protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali optužbe same po sebi nisu dokaz krivice. Potvrđeno je da su kosovske bezbednosne institucije najavile mere za održavanje javnog reda tokom dana presude. To pokazuje da nadležni računaju na mogućnost pojačanih političkih reakcija i okupljanja, ali ne znači da je nasilje očekivani ili neizbežni ishod. Garićeva ocena da bi presuda mogla imati posledice po bezbednost Srba jeste javno izneta procena. Ona se uklapa u širu zabrinutost dela srpske zajednice i pojedinih organizacija, koje traže vidljivije prisustvo međunarodnih bezbednosnih misija. Međutim, sama ta zabrinutost ne potvrđuje postojanje konkretnog plana za napade niti dokazuje da će Srbi biti meta incidenata.

Nije potvrđeno da će presuda izazvati nasilje, masovne proteste ili napade na Srbe. Moguće reakcije zavise od ishoda postupka, načina na koji će presudu predstaviti političke i veteranské organizacije, kao i od ponašanja demonstranata i bezbednosnih službi. U javnosti postoje različita očekivanja. Deo albanske javnosti i bivših pripadnika OVK presudu može doživeti kao pitanje kolektivnog nacionalnog identiteta, dok deo srpske zajednice strahuje da bi oslobađajuća presuda mogla biti protumačena kao potvrda nekažnjivosti zločina nad Srbima, a osuđujuća kao povod za proteste i pritiske. To su scenariji i političke procene, ne utvrđene činjenice. Takođe nije potvrđeno da će eventualni incidenti, ako ih bude, biti usmereni konkretno protiv Srba. Bezbednosne službe mogu preventivno pojačati mere upravo zato što procenjuju da bi svaka veća masa, bez obzira na povod, mogla povećati rizik od sukoba ili provokacija.

Ovaj predmet je važan jer se odnosi na bivše političke i vojne lidere OVK, čiji je ratni i posleratni položaj i dalje deo duboko podeljenog kolektivnog sećanja na Kosovu. Presuda neće rešiti sve političke sporove, ali može uticati na javnu atmosferu, odnose između zajednica i poverenje u međunarodne pravosudne institucije. Za Srbe na Kosovu posebno je važno da li će međunarodne i lokalne bezbednosne strukture uspešno sprečiti zastrašivanje, provokacije i nasilje. Jednako je važno da se svaka reakcija na presudu posmatra kroz individualnu odgovornost, a ne kroz kolektivnu krivicu Albanaca ili Srba. Treba imati u vidu i da je reč o prvostepenoj presudi. Bez obzira na ishod, strane mogu koristiti pravne lekove, pa odluka od 16. septembra neće nužno biti konačna tačka postupka.

Prvi neposredni korak je objavljivanje presude i reakcije optuženih, njihovih odbrana, tužilaštva, političkih predstavnika i organizacija ratnih veterana. Nadležni će zatim pratiti javna okupljanja, eventualne proteste i stanje u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Najvažnije će biti da policija, KFOR i Euleks reaguju proporcionalno i jednako prema svim učesnicima, uz zaštitu civila i sprečavanje govora mržnje, pretnji i nasilja. Za procenu bezbednosne situacije biće potrebne konkretne informacije o incidentima, a ne samo političke najave ili komentari. Na pravnom planu, moguće su žalbe na prvostepenu odluku. Zato će naredni period obuhvatiti i tumačenja presude, njene posledice po optužene i eventualni nastavak postupka pred žalbenim većem. Do tada, zaključke o krivici ili budućem nasilju treba izbegavati.