REGION
Šarec: Crna Gora ne sme postati talac bilateralnih sporova na putu ka EU
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu upozorio je da otvorena pitanja između Podgorice i Zagreba ne bi trebalo da zaustave završnicu crnogorskih pregovora sa Evropskom unijom.
16. septembar 2026. 08:25 · 1 izvora
Crna Gora se približava završnoj fazi pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ali njen evropski put i dalje opterećuju otvorena pitanja sa Hrvatskom. Slovenački evroposlanik i bivši premijer Marjan Šarec poručio je da se nada da Crna Gora neće postati „žrtva bilateralnih pitanja“, dok Zagreb insistira da preostali sporovi budu rešeni u duhu dobrosusedskih odnosa.
ŠTA SE DOGODILO?
Povod za novu raspravu je tekst portala Euractiv, koji je preneo RTCG, o pritisku Hrvatske na završetak pojedinih pregovaračkih poglavlja Crne Gore. Prema tim navodima, Zagreb od jula zadržava saglasnost za zatvaranje poglavlja koje se odnosi na saobraćaj, iako je većina drugih država članica spremna da podrži njegovo zatvaranje.
U fokusu su pitanja koja dve države nisu rešile u okviru bilateralnih odnosa. Među njima se navode potraga za 14 osoba nestalih tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine i pitanje pomorske granice. Hrvatska je ta pitanja povezala sa širim očekivanjima od Crne Gore u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Crna Gora, prema ranijem saopštenju svog Ministarstva spoljnih poslova, zagovara rešavanje svih otvorenih pitanja kroz dijalog, kontinuirane kontakte i rad nadležnih komisija. Ministarstvo je najavilo i obnovu razgovora o pitanjima koja su bila bez direktnog sastanka više od decenije.
Šarec je, prema izveštajima RTCG-a, ocenio da bilateralni sporovi ne bi trebalo da budu prepreka članstvu. Istovremeno je ukazao da pojedina pitanja, poput granice, možda neće biti moguće rešiti pre ulaska Crne Gore u EU i pomenuo arbitražu kao jednu od mogućih opcija, po uzoru na slovenačko-hrvatski spor.
ŠTA JE POTVRĐENO?
Potvrđeno je da između Crne Gore i Hrvatske postoje otvorena pitanja koja uključuju nestale osobe iz ratnog perioda i pomorsku granicu. Potvrđeno je i da je Evropska komisija javno pozvala Hrvatsku da preostala bilateralna pitanja rešava uz podršku evropskoj integraciji Crne Gore.
Crna Gora je zatvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja, a Vlada u Podgorici nastoji da tokom 2026. godine dostavi preostale pregovaračke pozicije Evropskoj komisiji. Cilj crnogorskih vlasti je članstvo u EU 2028. godine, ali taj rok nije odluka o članstvu niti garancija da će pregovori biti završeni u predviđenom periodu.
Potvrđeno je i da hrvatska Vlada od Podgorice očekuje napredak u rešavanju preostalih pitanja. Zagreb svoj stav obrazlaže potrebom da se pitanja od šireg značaja reše u okviru dobrosusedskih odnosa, dok Podgorica insistira na dijalogu i nastavku saradnje.
ŠTA NIJE POTVRĐENO / GDE SE IZVORI RAZILAZE?
Nije javno potvrđeno da Hrvatska trajno blokira sva navedena poglavlja niti da je konačna odluka o njihovom zatvaranju doneta isključivo zbog bilateralnih sporova. U izveštajima se navodi da Zagreb zadržava saglasnost za pojedina poglavlja, ali nije objavljen potpun i zvaničan pregled svih proceduralnih razloga.
Takođe nije potvrđeno da će Hrvatska onemogućiti članstvo Crne Gore ili da je već odlučila da blokira njen pristupni proces. To su politički rizici i procene, a ne utvrđene činjenice. Nema ni potvrde da će se pitanje pomorske granice rešavati arbitražom; Šarec je tu mogućnost pomenuo kao jednu od opcija.
Posebno treba razlikovati političke poruke pojedinačnih evropskih poslanika od formalnih odluka Saveta EU i država članica. Šarec govori u svoje ime i njegov stav ne predstavlja automatski zvaničnu odluku Evropske unije.
ZAŠTO JE OVO VAŽNO?
Ovaj spor pokazuje jednu od ključnih slabosti procesa proširenja: napredak kandidata zavisi ne samo od sprovođenja reformi već i od saglasnosti svih država članica. U praksi, bilateralna pitanja mogu uticati na tempo zatvaranja pregovaračkih poglavlja, čak i kada se odnose na odnose kandidata sa jednom državom članicom.
Za Crnu Goru je to važno jer se nalazi u završnijoj fazi pregovora nego druge zemlje kandidati regiona. Svako usporavanje može uticati na planove Podgorice, ali i na kredibilitet politike proširenja EU. Istovremeno, insistiranje na rešavanju pitanja nestalih i granice ne može se jednostavno odbaciti kao politička prepreka: reč je o temama koje imaju humanitarni, pravni i međudržavni značaj.
Suštinsko pitanje zato nije samo da li Hrvatska ima pravo da pokrene bilateralna pitanja, već i da li se ona koriste tako da trajno uspore pristupni proces, umesto da se rešavaju odvojeno od tehničkih i reformskih obaveza Crne Gore.
ŠTA SLEDI?
Naredni koraci zavisiće od razgovora Podgorice i Zagreba, kao i od procene država članica i Evropske komisije o napretku Crne Gore. Podgorica će morati da nastavi rad na reformama, naročito u oblastima vladavine prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije i usklađivanja sa pravilima EU.
Istovremeno, dve države mogu pokušati da intenziviraju rad mešovitih komisija i političke konsultacije o nestalim osobama i granici. Takav pristup bi mogao da smanji rizik da bilateralni sporovi prerastu u širu blokadu, ali nema javne potvrde da je postignut dogovor o dinamici ili konačnom modelu rešavanja.
Za sada je najpreciznije reći da je crnogorski evropski put pod političkim pritiskom, ali ne i formalno zaustavljen. O tome da li će pojedina poglavlja biti zatvorena odlučivaće se kroz procedure EU, uz procenu reformskog učinka Crne Gore i stavove svih država članica.