Zelenski: Rusija je dva puta pokušala da napadne avion u kojem sam putovao

Zelenski je u intervjuu emitovanom 15. septembra rekao da su ruski dronovi dva puta ugrozili njegov avion dok se nalazio u tranzitu kroz Moldaviju. Prema njegovom opisu, prvi slučaj dogodio se tokom leta iz Moldavije ka Oslu, gde je trebalo da prisustvuje sahrani norveškog kralja Haralda V. Drugi je, kako je rekao, usledio nekoliko dana kasnije, tokom povratka preko Kišinjeva u Ukrajinu. Prvi incident dobio je širi javni kontekst 8. i 9. septembra. Moldavske vlasti saopštile su da su registrovale dron tipa Shahed u svom vazdušnom prostoru, nakon čega je vazdušni prostor privremeno zatvoren. Zbog toga je odložen let koji je prevozio Zelenskog ka Norveškoj. Norveški premijer Jonas Gar Støre potom je rekao da je avion sa ukrajinskim predsednikom bio „skoro pogođen“ dronom dok je poleteo iz Moldavije. U novom intervjuu Zelenski je tvrdnju proširio i na drugi slučaj. Rekao je da je jedan ili više dronova ponovo ušlo u moldavski vazdušni prostor kada se vraćao u Ukrajinu, ali nije izneo precizne podatke o datumu, putanji, udaljenosti od aviona ili načinu na koji je opasnost procenjena.

Potvrđeno je da je 8. septembra 2026. moldavsko Ministarstvo odbrane prijavilo ulazak drona tipa Shahed u vazdušni prostor zemlje. Prema dostupnim izveštajima, dron je detektovan popodne, kretao se preko Moldavije, a vazdušni saobraćaj je privremeno obustavljen ili ograničen. Let sa Zelenskim za Oslo bio je odložen, a norveški premijer je javno rekao da je avion bio u neposrednoj opasnosti od susreta sa dronom. Potvrđeno je i da je Zelenski tu epizodu kasnije opisao kao pokušaj napada na njegov avion. Njegova izjava predstavlja direktnu tvrdnju ukrajinskog predsednika, ali sama po sebi ne dokazuje nameru napadača niti konačno utvrđuje lanac odgovornosti. Šire posmatrano, moldavske i rumunske institucije prethodno su saopštavale o upadima dronova u vazdušni prostor Moldavije i Rumunije. Takvi incidenti pokazuju da se ratna vazdušna aktivnost sve češće preliva blizu teritorije država koje nisu direktno uključene u borbe. Ipak, činjenica da je dron ušao u određeni vazdušni prostor ne znači automatski da je bio usmeren ka avionu sa ukrajinskim predsednikom.

Najvažniji deo priče koji još nije nezavisno potvrđen jeste tvrdnja da je Rusija namerno pokušala da obori ili napadne avion sa Zelenskim. Dostupne informacije potvrđuju upad drona i opasnost po civilni vazdušni saobraćaj, ali javno nisu predstavljeni radarski podaci, obaveštajne procene, snimci ili drugi dokazi koji bi nedvosmisleno pokazali da je predsednički avion bio konkretna meta. Nije javno razjašnjeno ni kada se dogodio drugi navodni incident. Zelenski je rekao da su dronovi ponovo ušli u moldavski vazdušni prostor tokom njegovog povratka, ali nisu objavljeni detalji o tome da li je njegov avion tada bio u vazduhu, koliko je dron bio udaljen i da li su moldavske vlasti taj događaj zasebno potvrdile. Postoji i razlika u formulacijama. U pojedinim izveštajima govori se o tome da je avion bio „skoro pogođen“, dok dostupni podaci o prvom događaju potvrđuju pre svega prisustvo drona u vazdušnom prostoru i poremećaj saobraćaja. Zato je preciznije reći da je avion bio ugrožen ili da je postojala opasnost, a ne da je dokazano da je na njega izvršen direktan napad.

Ako bi se potvrdilo da je ruski dron namerno ciljao avion ukrajinskog predsednika izvan ratne zone, to bi predstavljalo ozbiljnu bezbednosnu i diplomatsku eskalaciju. Događaj bi istovremeno otvorio pitanje zaštite šefova država, bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i odgovora Moldavije, Ukrajine, Norveške i drugih evropskih zemalja. Već potvrđeni upadi dronova u vazdušni prostor Moldavije pokazuju da se posledice rata ne zadržavaju u potpunosti unutar granica Ukrajine. Za Moldaviju, koja nije članica NATO-a, takvi incidenti predstavljaju posebno osetljiv bezbednosni problem. Za evropske države oni su podsetnik da dronovi dugog dometa mogu da poremete vazdušni saobraćaj i ugroze avione čak i kada nisu neposredno iznad fronta. Politički značaj Zelenskijeve izjave takođe je velik. Ukrajinski predsednik njome nastoji da prikaže Rusiju kao aktera koji ugrožava ne samo Ukrajinu već i međunarodne putnike i strane lidere. Moskva bi, ukoliko odbaci navode, morala da ponudi sopstveno objašnjenje za incidente i kretanje dronova. Do objavljivanja takvih podataka, javnost raspolaže kombinacijom zvanično potvrđenih događaja i ukrajinske procene njihove namere.

Ključni naredni korak biće objavljivanje dodatnih informacija moldavskih vlasti o oba navodna incidenta: tačnom vremenu, putanji dronova, njihovom tipu, mestu pada ili napuštanja vazdušnog prostora i odnosu prema ruti predsedničkog aviona. Važno bi bilo i da Norveška, Ukrajina ili Moldova objave da li su bezbednosne službe procenile da je avion bio direktna meta. Do tada, tvrdnju treba tretirati kao ozbiljnu izjavu ukrajinskog predsednika, uz potvrđenu činjenicu da je najmanje jedan dron ušao u moldavski vazdušni prostor i poremetio let sa Zelenskim. Nije potvrđeno da je Rusija dva puta pokušala da obori avion, niti da je drugi incident javno dokumentovan u meri koja bi omogućila nezavisnu proveru.